Majski prevrat

    Share
    avatar
    Emperor
    Administrator
    Administrator

    Muški
    Number of posts : 600
    Age : 45
    Lokacija : Sirmium
    Posao/hobi : /
    Points : 189
    Reputation : 1
    Registration date : 30.09.2008

    Majski prevrat

    Počalji od Emperor taj Ned 26 Jul 2009, 01:57

    Majski prevrat

    Majskim prevratom su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena, Kraljica Draga, čime se prekinula loza dinastije Obrenović koja je vladala Srbijom od sredine XIX vijeka. Nakon Majskog prevrata na čelo Srbije se vraćaju Karađorđevići.

    Sam događaj, ubistvo kralja i kraljice, sprovela je organizacija "Crna ruka" na čijem je čelu bio oficir Dragutin Dimitrijević Apis. To je bilo u noći između 28. maja i 29. maja 1903. godine (po starom kalendaru). Na isti taj dan je 35 godina ranije ubijen knez Mihailo Obrenović u Košutnjaku.

    Razlozi za ovaj čin su višestruki, najvažniji među njima su: kralj je želeo da vlada apsolutistički ali za to nije dovoljno sposoban, država je bila u rasulu i korumpirana. Povrh svega toga narodu je smetala kraljeva ženidba sa Dragom Mašin, dvorskom dame njegove majke, koja je bila udovica rudarskog inženjera Mašina i od njega starija 12 godina. Postojao je strah da kraljica ne može roditi dete i da će tako dinastija ostati bez naslednika. Prestonicu su potresali i skandali oko njene lažne trudnoće. Uz to Draga Mašin nije bila plemićkog porekla što je bilo poželjno za kraljicu.

    Ovaj prevrat je imao veliki uticaj na odnos evropskih sila zato što su se Obrenovići politički oslanjali na Austro-ugarsku, a Karađorđevići na Rusiju.

    Ženidba kralja Aleksandra Obrenovića s udovicom Dragom Mašin, čiji (navodno) ne besprekoran život nije bio tajna, uništio je i poslednje nade, da će se dinastija Obrenovića moći održati na prestolu. Nerotkinja, mnogo starija od kralja, svoga muža, Draga je već samim tim izazivala brigu kod jednih, a očajanje kod drugih prijatelja Obrenovića. Sve dublje negodovanje prema kralju i sve otvorenija mržnja prema kraljici pojačavani su još više bezobzirnošću ličnih režima, koji su zavladali posljednjih godina Aleksandrove vladavine i paralizirali Srbiju za svaki napredak u zemlji i svaku akciju spolja. Mladi oficiri, koji su hteli da oficirski zbor izrazi kralju svoje nezadovoljstvo još prilikom kraljeve veridbe, u čemu su bili sprečeni od svojih starijih drugova, revoltirali su se još više kraljičinom lažnom trudnoćom i neprestanim ispadima njenoga mlađeg brata, koga je ona htela napraviti prestolonaslednikom. Protiv dvora i kralja počelo se otvoreno govoriti. U avgustu 1901 konjički poručnik Antonije Antić, kapetani Radomir Aranđelović i Milan F. Petrović i poručnici Dragutin Dimitrijević Apis i Dragutin Dulić skovali su zaveru, da ubiju kralja i kraljicu. Prvi sastanak bio je 6. septembra 1901-u stanu poručnika Antića. Osim ovih bilo je i novih pristalica: poručnik Milan Marinković i potporučnik Nikodije Popović. Po prvom planu kralj i kraljica su trebali biti ubijeni na zabavi kod Kolarca o kraljičinom rođendanu, 11/9, ali je taj plan propao. Razvijajući akciju u vojnim redovima, zaverenici oficiri odlučili su da upoznaju i građane političare sa svojim namerama. Prvi je bio upoznat Đorđe Genčić, član vlade, koja je dala ostavku u znak protesta protiv kraljeve veridbe s Dragom Mašin. Genčić je u razgovorima sa stranim predstavnicima u Beogradu i na svojini putovanjima u inostranstvu pokušavao da sazna, kako bi se primio čin promene na prestolu u Srbiji, ako bi kralj umro bez dece. Pokazalo se, da Austro Ugarska ne namerava isticati kandidaturu ni jednog od svojih prinčeva, jer je znala, na kakve bi teškoće i prepreke naišla od strane Rusije. Iz istih razloga, plašeći se otpora iz Beča, ni Rusija nije bila raspoložena, da ističe kandidaturu koga od svojih prinčeva. Ali se saznalo, da kandidatura princa Petra Karađorđevića, koji je živeo kao običan građanin u Ženevi, ne bi naišla na smetnju. Onda je beogradski trgovac Nikola Hadži Toma uveden u zaveru, a zatim poslan u Švajcarsku, da se sastane s knezom Petrom, i upozna ga sa zaverom. Knez Petar nije htio da pristane na ubistvo. Oslanjajući se na takvo njegovo raspoloženje, jedna grupa starijih zaverenika, kojoj je na čelu bio đeneral Jovan Atanacković, pokušala je onda da nametne svoje mišljenje: da kralja Aleksandra treba samo naterati na abdikaciju i proterati ga, iz zemlje. Ali je najzad ipak prevladalo gledište, da bi to bilo najgore rešenje, i na predlog kapetana Dragutina Dimitrijevića, Rad. Aranđelovića i Ante Antića odlučeno je, da kralj i kraljica budu ubijeni. Zaverenici su se na to obvezali pismenom zakletvom. Pošto je propao i plan, da kralj i kraljica budu ubijeni na proslavi pedesetogodišnjice Beogradskog Pevačkog Društva, odlučeno je, da se ubistva izvrše u samome dvoru u noći između 28 i 29 maja.

    Određeni zaverenici iz unutrašnjosti stigli su u Beograd uoči tog dana, pod raznim izgovorima. Sa svojim beogradskim drugovima oni su, podieljeni u pet grupa, proveli do ponoći u kafanama po varoši, a zatim su se svi našli u Oficirskom Domu. U 24 časa i 45 minuta, kapetan Dragutin Dimitrijević komandovao je polazak u dvor. U tom trenutku đeneralštabni pukovnik u penziji Aleksandar Mašin, brat Draginog prvog muža pok. inžinera Svetozara Mašina, pošao je već bio u kasarnu 12. puka, da primi komandu nad beogradskim trupama, a potpukovnik Petar Mišić spremao se da sa svojim bataljonom iz 11. puka pođe pred dvor. Određeni zaverenici bili su već opkolili kuće ministara Cincar Markovićeve vlade i blokirali komande, koje su se morala prvo zaposesti. Bilo je tačno 2 sati, kad je gardijski poručnik Petar Živković otvorio zaverenicima dvorska vrata. Traženje kraljevskog para trajalo je bezuspešno blizu dva sata. Za to vreme poginuli su kapetan Jovan Miljković, ordonans kraljev i pukovnik Mihajlo Naumović, ađutant, koji je bio upućen u zaveru. Vrata kraljevih odaja bila su razbijena dinamitom. Uzbunjeni neuspelim traženjem — već je svitalo — i nestankom kapetana Dimitrijevića, koji je bio ranjen i ležao je u suturenu Dvora, zaverenici su smatrali, da je zavera propala. Tada su ostavili prvom kraljevom ađutantu, đeneralu Lazi Petroviću, koga su uhvatili, čim su ušli u dvor, da im u roku od deset minuta kaže gde su kralj i kraljica, inače će biti ubijen. On je mirno čekao, da istekne taj rok. Kad su u tome, tražeći, naišli ponovo u kraljevsku spavaću sobu, konjički poručnik Velimir Vemić opazio je u zidu jedno udubljenje kao za ključ od tajnih vrata. Kralj i kraljica bili su tu sakriveni. I tek pošto su se, na poziv da izađu, oni pojavili, artilerijski kapetan Mihajlo Ristić Uča (poznat u četničkoj akciji pod imenom Đervinac) ispalio je na njih sve metke iz svoga revolvera, za njim Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Kralj je pao mrtav još od prvoga metka. Odmah zatim ubijen je i đeneral [[Laza Petrović]. Apis je tada još ležao u holu, pa su ga pronašli oficiri i izneli napolje. On je, kad su dinamitom razbijena vrata, zapazio kako neko beži niz stepenice u dvorište. Učinilo mu se, da je to kralj, koji beži i potrčao je za njim, ali ga je dole sačekao jedan gardist i teško ga ranio sa tri metka u grudi.

    Članovi nove privremene vlade okupili su se uskoro, pod predsedništvom Jovana Avakumovića, a trupe, postrojene pred dvorom, aklamirale su kneza Petra Karađorđevića kao novog kralja. Iste noći ubijena su kraljičina braća Nikodije i Nikola Ljunjevice u diviziji od vojnika, kojima je komandirao potporučnik Vojislav Tankosić; predsednik vlade đeneral Cincar-Marković i ministar vojni đeneral Milovan Pavlović ubijeni su kod svojih kuća. Treći član Cincar-Markovićeve vlade, ministar Unutrašnjih poslova Velja Todorović, koji je isto tako trebao biti ubijen, bio je teško ranjen i živeo je sve do 1922.

    Narodna Skupština sastala se 4. juna 1903, izglasala je kneza Petra Karađorđevića za kralja Srbije i izabrala deputaciju, koja će ići u Ženevu, da ga dovede.

    Literatura
    Dragiša Vasić, Devetsto Treća. Majski prevrat (1925). (Miomir Milenović)

    Izvor: Wikipedia


    _________________



      Sada je Pon 24 Jul 2017, 03:34