Историјском истином против неистине

    Delite
    avatar
    Emperor
    Administrator
    Administrator

    Muški
    Number of posts : 600
    Age : 45
    Lokacija : Sirmium
    Posao/hobi : /
    Points : 189
    Reputation : 1
    Registration date : 30.09.2008

    Историјском истином против неистине

    Počalji od Emperor taj Sre 20 Maj 2009, 21:04

    Пише: Проф. Никола Кулић

    Западњачка грамзивост и глупост доводе овај свет на ивицу катастрофе. Апсурд већ одавно тријумфује. Зато није чудо што психолог Ричард Лин закључује: “Срби су најмање интелигентан народ у Европи”. При том се Лин позива на историју, и тврди: “Историјски закон је да у ратовима побеђују најинтелигентнији учесници”.
    Ту историја чека Ричарда Лина, а и Ричарда Холбрука који не трепнувши пред светом рече: “Не спомињите ми то говно од српске историје”. Из оба Ричарда риче србомржња и одјекује у медијима по белом свету. На њихову несрећу обојица се дотичу историје, која не опрашта што један западњачки научник и један западњачки политичар показују оскудно знање, не само историје српског народа, него, и историје Европе и света.
    У својој веома бурној повести, српски народ се вековима борио за опстанак у отаџбини на Балкану, на брвну између истока и запада против сила немерљивих – оних које су кретале у походе са истока на запад и оних које су кретале у походе са запада на исток; и једни и други поводећи се најмање интелигентном идејом да освајају свет у пркос историји која каже – нико никада није освојио свет.
    И нови освајачи света ударили су најпре на Балкан, на стари камен спотицања великих империја, а Србе су означили као народ за одстрел. Наполеон се у своје време заклињао, да ће од Црне Горе начинити црвену гору, а тако ће проћи и Србија. И Први и Други светски рат почели су с таквим поривима. Удружени са јасеновачким монструмима и зидарима ћеле кула, творци новог светског поретка, непогрешиво их следе. По трећи пут у XX веку наш бели град у црно завијају. Притом медији силно галаме у име људских права, а бомбардују народ о коме је француски министар Пол Паре записао: “Српски народ је најплеменитији пример за углед, и за правду и права народа...” 1919. године, у енглеском листу Обсервер пише: “...Ни једно племе у целој историји света није за слободу и јединство дало јуначкијих и светлијих жртава од српског племена”. У француском листу ЕКО’Д ПАРИ 1915. године пише: “...Ово је добра прилика да се сетимо, шта су ови јунаци у опанцима учинили за нас, за спас наше цивилизације..”.
    Многи савремени политичари са запада, користећи се суровим, а сврсисходним неистинама гебеловске типологије, наступају апсурдно и говоре супротно. “Срби су учинили много зла и зато их треба казнити” – каже Дорис Пак, док Вилијем Вокер додаје: “Ову српску гамад треба побити”, дакле, казнити, побити Србе у њиховој хиљадугодишњој отаџбини, у њедрима најсветије српске земље, под небројаним крстоносним куполама српских вишевековних храмова, – несумљивих сведочанстава српске културне и територијалне баштине, на жртвеном Косову пољу из кога је црвеним божурима процветала њихова крв јуначка. Ни у раскошно богатом српском језику, који располаже са преко милион и 400 хиљада одредница, није могуће пронаћи реч, која би заслужено могла жигосати тврдокорни црн образ бестидних агресора, који свој злочин називају милосрдни анђео, а српске жртве колатерарна штета. На западу ништа ново. “Србија је бранила Европу од Азије. Они које је она спасила, уместо захвалности хтели су да је униште”, записао је председник француске владе Пол Дешенел на дан ослобођења Београда 1.11.1919. године. Када се господа Ричарди ругају “неинтелигентном Балкану”, а хвале своју демократију морали би знати, да је демократија устоличена Солоновим реформама на Балкану 594 г.п.н.е., 2000 година пре проналаска дивљег запада.
    Ако већ господа, Ричарди, одмеравају интелигенцију народа у ратовима, надам се да знају нешто о Маратонској бици 490 г.п.н.е., у којој су 10.000 Грка Балканаца потукли 50.000 Персијанаца. Ако би се бар мало потрудили, нашли би индентичне примере у српској историји, мада би им заиста било тешко пребројати српска Маратонска поља и српске Термопиле. Када су Срби бранили Србију и Европу од Азије, Европа ни прстом није мрднула да им помогне, него су Срби сами ратовали против велике турске империје и потукли турске војске у биткама на Дубравици код Параћина 1381. године, на Плочнику 1836 године, код Билеће 1388. године, и на Косову 1389. године. - Иако се о косовској битци још увек могу чути да су је Турци добили, пет релевантних историјских извора доказују да су Срби били победници, закључује академик Радован Самарxић: “Критички строго узевши, узимајући у обзир савремене изворе, Србе треба сматрати победницима у битци на Косову 1389 године”. Још 80 година после косовске битке постојала је српска држава – српска деспотовина, која је била грудобран Европе од најезде Турака из Азије.
    Када је стара проститутка Европа, издала Србе на својим балканским капијама и продала Турцима топове за освајање Цариграда, Турци су убрзо провалили до Будима и Беча.
    У току И Српског устанка у битци на Иванковцу 1805. године, Срби су потукли дванаест пута надмоћнију турску војску. У битци на Делиграду 1806. године 6000 српских војника одбијали су нападе 50.000 Турака, и најзад победили.
    Ричарди би рекли, лако вам је било са неинтелигентним Турцима, зато ћемо се мало осврнути на битке са интелигентним Немцима, који су два пута у 20 веку кретали у поход на исток. Тек што су Срби срушили царевину освајача са истока 1912. и 1913. године, одмах су на Србију, која је имала око 4 милиона становника, кренуле две моћне царевине – Аустроугарска и Немачка, које су заједно имале 115 милиона становника.


    _________________


    avatar
    Emperor
    Administrator
    Administrator

    Muški
    Number of posts : 600
    Age : 45
    Lokacija : Sirmium
    Posao/hobi : /
    Points : 189
    Reputation : 1
    Registration date : 30.09.2008

    Re: Историјском истином против неистине

    Počalji od Emperor taj Sre 20 Maj 2009, 21:05

    реци НАТО агресора о Србима

    Док су Срби на литургијама слушали проповед својих јереја, архијереја и самог патријарха: “Мир и међу људима добра воља”, католички свет је слушао геноцидну поруку римског папе Пија X: “Аустроугарска је најсолиднија католичка држава и бедем вере у борби против Православља. Она силом треба да уништи Подгризајуће зло (Србију) које ће временом да је разједини”. Начелник Генералштаба аустроугарске врховне команде, Конрад Фон Хецендорф, говорио је: “Рат моћне аустроугарске силе против мале Србије после заузимања линије Ваљево-Ужице биће само једна војничка шетња до Ниша”.
    Цео свет је очекивао да ће Србија за месец дана бити смрвљена у прах и пепео. Међутим, после великих пораза аустроугарских армија у биткама на Церу и Колубари до 15. децембра 1914. године, и последњи аустроугарски војник је протеран из Србије. На српским маратонским пољима Аустроугарска је оставила 273.800 мртвих и 40.000 заробљених подофицира, официра и војника. Да ли је то војничка шетња до Ниша? Интелигентни немачки официр Оскар Поћерек, изгубио је битке од свог школског друга, Војводе Мишића, дакле био је то непосредни сусрет српске и немачке интелигенције на бојном пољу. Два пута за шест месеци војска мале Србије, потукла је силне војске аустроугарске и немачке царевине.
    Француски маршал Жозеф Жофр изјавио је: “Деликатни маневри на Церу и Колубари, вођени сигурним просуђивањем, са слободом духа и снагом које испољавају мајсторство српског командовања – заслужују да заузму сјајно место у нашим стратегијским студијама”. Интресантно – европске војне академије изучавају тактику и стратегију, примере сигурног просуђивања и мајсторство командовања од “најмање интелигентног народа у Европи”, уз закључак Ричарда Лина: “Историјски је закон да у ратовима побеђују најинтелигентнији учесници”, а то илуструје победама Британаца над Французима. Него шта ћемо са оним поразом Британаца од афричког племена Зулу и ако су Британци користили тада савремено ватрено оружје, а ратници племена Зулу античка копља.
    Француски историчар и министар спољних послова, Габриел Антонио, записао је: “Мала Србија је својим жртвама за слободу и својим победама над много надмоћнијим непријатељима стекла еполете велике силе”. Француски адмирал Локаз, командант француске средоземне флоте, рекао је: “Србија се уздигла међу највеће нације и чини ми част што сам на обалама Јадрана прикупио ту дивну војску”. Када је припремана парада сила победница у И Светском рату у Паризу 1918. године, сарадници су питали генерала Де Гола: “Ко треба на челу параде први да пројаше кроз тријумфалну капију”? Де Гол је одговорио: “Па српски официр забога, зар ме и то питате”?

    Хвала и непријатељима кад говоре истину

    Навели смо нешто мало од великог броја цитата, шта је говорила савезничка француска елита, но да се подсетимо шта су о својим противницима говорили елитни Немци. Немачки цар Виљем II у свом говору немачким армијама каже: “Хероји! Ја вас водим у један нови рат, против једне мале, али храбре нације. То су Срби, који су у току три непосредна рата, против Турске, Бугарске и Аустроугарске, дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војничких способности. И који су на заставама попрсканим крвљу исписали за ове четири године само највеће и најславније победе”. А Фелд маршал Аугуст фон Макензен подигао је споменик српским херојима на Топчидеру у Београду. Енглески државник Винстон Черчил, говорио је: “Што се тиче Србије она се борила очајнички и славно”. Амерички министар спољних послова Роберт Лесинг, записао је: “Када се буде писала историја овога рата, најславнији одељак те историје носиће назив – Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва”. Председник Турске републике Кемал Ататурк приликом пријема српског посланика по завршетку рата, рекао је: “Срећан сам што примам представника најхрабријег народа на свету – Србина који је помрачио славу старе Спарте и окитио се ловоровим венцима”. Да ли ће се бар мало застидети два Ричарда, пред лицем српске историје?
    Неспорно, висока интелигенција ратоводства Наполеон Бонапарта пред аудиторијумом својих елитних официра, изговорио је: “Нисам ја данас највећи војсковођа на свету, него онај Црни Ђорђе, који трешњевим топовима руши турску империју на Балкану”. Шта оно беше, да онако мало црногорских Срба у судару с наполеоновом војском порази његове елитне чете, а тим поводом је Пушкин записао:

    “Черногорци что такое
    Бонапарта вот спросилý
    првада лýи зто племä злое не боитсä моих сśл”
    Господа Ричарди би рекли – певате ви Словени једни другима, да није енглеског песника Алфреда Тенисона који пише:


    ”Дигли су се на висине
    куд се дижу и шестаре
    царски орли.
    Ту су веру и слободу
    сачували
    Као зрак чисти, мали, моћни.
    Спрам Турчина ту су стали
    да дан и ноћ у рукама држе
    пушке и ханџаре”.

    На челу малобројних “најмоћнијих горштака” били су стотинама година митрополити Српске православне цркве, владике и владари српске Спарте – Црне Горе. У време сукоба са Наполеоном, владика Петар И је као “неинтелигентни Србин” говорио седам страних језика, а њега је наследио највећи српски песник светког гласа Петар ИИ Петровић Његош. Да ли су господа Ричарди чули за Николу Теслу, за Михајла Пупина, за Саву Немањића, за Јована Цвијића, Саву Мркаља и Вука Караxића и бројну плејаду “неинтелигентних Срба”? Данас, када сва господа запада дрхте од могућих терористичких експлозија, ослепели и оглувели од патолошке мржње према Србима, нису у својим мозговима регистровали да је један “неинтелигентни Србин”, Богдан Малић пронашао решење за откривање разорног експлозива, чак и кроз дебели метални зид.


    _________________


    avatar
    Emperor
    Administrator
    Administrator

    Muški
    Number of posts : 600
    Age : 45
    Lokacija : Sirmium
    Posao/hobi : /
    Points : 189
    Reputation : 1
    Registration date : 30.09.2008

    Re: Историјском истином против неистине

    Počalji od Emperor taj Sre 20 Maj 2009, 21:05

    Језик и писмо значе темељ културе и непобитни доказ интелигенције једног народа

    Чувени немачки филолог, Аделуг истакао је начело склада савршености језика и писма: “Пиши као што говориш. Читај као што је написано”! Ово је остварено једино код Срба, јер ћирилица је најсавршеније писмо на свету. Увиђајући да је енглеско писмо до хаотичности несавршено, енглески књижевник, Бернард Шо, желео је да завешта сву своју имовину оном филологу који уреди енглеско писмо, да буде савршено као српска ћирилица.
    Англосаксонци и њихова сабраћа по писму и језику нису за то способни, него цео свет тероришу наметањем свог писма о ком искуство говори “не читај као што је написано. Не пиши као што говориш”. Др. Миодраг Павловић у својој књизи Односи са јавношћу пише “ни сами Енглези нису сигурни како се изговарају њихова поједина властита имена”. Ова њихова збрка преноси се и на странце. На нашој телевизији у истој емисији познати глумац једном се презива Њумен, други пут Њуман. 1991. године, поводом смрти познатог британског писца, који се у оргиналу зове Грахам Греене, у српским гласилима писано је на једанаест начина, и то: Грејем, Грејам, Греем, Грем, Грахам, Грахем, Граем, Грам, ... Англиста, Твртко Прћић тврди да је једино исправан облик Грејам. У енглеском писму имамо примера којима се реч пише са седам или пет словних знакова, а читају са као један или два гласа. Ево примера у којима се пише седам графема тхроугх (тру: ) – кроз, а изговарају се три фонеме. Слично је и у француском језику. Шта да кажемо за немачки језик у коме се могу наћи примери да се једна реч или сложеница пише са двадесет седам или тридесет словних знакова /уберминелунгесцхиндигеит или еигенсцхотсњöртер – реч која означава својство/ Код “неинтелигентних Срба” описмењавање траје четири године, а код “интелигентних Немаца и Англосаксонаца” осам година, а ћирилицу, царицу међу писмима света, латинаши прогоне и затиру где год могу уз помоћ својих слуга, наших хомо инфериор случајева, јер не могу да поднесу њено савршенство пред којим се осећају понижени. Већина Американаца није у стању да прочита њихове новине, па чак и наслове у њима.
    Недавно је обављена вест да су САД у последњим деценијама XX века финансирале 150.000 научника за развој и усавршавање ратног ваздухопловства. И сами су се уверили да су Срби неком њиховом неинтелигентном словенском праћком оборили врхунац интелигенције НАТО ратног ваздухопловства, невидљиви авион. Још увек се не зна, а то они добро знају, колико је оборено авиона, хеликоптера, беспилотних летилица”, паметних ракета” и других брилијаната НАТО интелигенције која се заклињала да ће операције завршити за 48 сати и отпор сломити, а нису ни у сну помишљали на 78 дана. Пред лицем целога света понизила их је скромна српска ратна техника, али ипак супериорна храброст и интелигенција. Како је то горостасно чудо могла превидети истраживачка педантерија “великог ратног психолога” Ричарда Лина. Он се чак и не пита како је тај мали народ могао да пружа отпор и да ратује 78 дана против удружених авио армада 19 најмоћнијих држава света. Њихово срамно хвалисање “ми смо уништили српску привреду и ми се тиме поносимо” – изговорио је нико други него председник САД Бил Клинтон. Ово је реч и мисао тобоже хришћанског али несумљиво обезбоженог запада; “А ако Бога нема онда све на апсурду почива” – тако је говорио Достојевски. Данас су режисери комадања и затирања државе Јужних Словена, најзад ампутирали и Црну Гору, одсекли део живог организма српскога народа. Забранили излазак на гласање о судбини државе за 270. 000 држављана Црне Горе, и већ је цео свет видео како је изгласана ампутација. Овде су спале и последње маске твораца новог светског поредка и такозване Европске уније с њихове лицемерне заклетве у људска права и слободе. Захуктава се НАТО неоколонијализам, обећава и права и слободе, као што је већ виђено и опевано од индијског песника Рабиндранта Тагоре, а односи се на време енглеске колонијалне тираније.

    “Слобода од страха
    то је слобода коју
    За тебе тражим отаџбино моја
    Страх тај сабласни демон што приклони главу твоју леђа пови
    Помути поглед да не видиш
    позив сутрашњице”

    Срби не могу да пристану на такве слободе господе мондијалиста. Зато их бомбардују свим и свачим, лажним Маркалама, лажним Рачцима, санкцијама, новокомпонованим нацијама и најзад лажним коефицијентом интелигенције. Ако се већ господа хвале својом ратничком интелигенцијом, да ли су прочитали у својој енциклопедији “Британика” под одредницом Срби пише: “Мали ратнички народ”, нису, њима је похлепа и србомржња свест унизила, а подсвест узвисила. Повампирио се сав неморал који су истинске цивилизације хиљадама година требиле као “губу из торине”.
    Најбриљантнији постулати хришћанске етике угрожени су од потопа сензуалне етике огољеног материјалног интереса и најпримитивнијих облика западњачког хедонизма.


    _________________



    Sponsored content

    Re: Историјском истином против неистине

    Počalji od Sponsored content


      Sada je Ned 24 Sep 2017, 16:50