Prvi Srpski ustanak

    Share
    avatar
    Emperor
    Administrator
    Administrator

    Muški
    Number of posts : 600
    Age : 45
    Lokacija : Sirmium
    Posao/hobi : /
    Points : 189
    Reputation : 1
    Registration date : 30.09.2008

    Prvi Srpski ustanak

    Počalji od Emperor taj Pet 06 Mar 2009, 00:38

    Prvi srpski ustanak koji je izbio 14. februara 1804. nije bio jedan od čestih narodnih ustanaka koji su tokom Novog veka izbijali širom Evrope i po kojima je u stolećima svog opadanja bilo poznato Osmanlisko carstvo. Prvi srpski ustanak bio je nacionalna i socijalna revolucija. Još su rani pisci njegove istorije primetili sličnost između Američkog rata za nezavisnost, Francuske revolucije, italijanskih karbonara, ratova za nezavisnost država Južne Amerike i srpskih ustanaka koji su od 1776. do 1815. iz korena promenile Svet. Do 1848 Srpska revoliucija bila je najistočnija buržoaska revolucija na Svetu. Bila je to velika prekretnica koja je označila početak borbe za oslobođenje i državno osamostaljenje balkanskih naroda.

    Prvi Srpski ustanak počeo je posle takozvane "seče knezova", velike kaznene ekspedicije za vreme koje su beogradske dahije pogubile oko sedamdeset nahijskih glavešina Beogradskog pašaluka. Još od 1791 i Svištovskog mira Srbi u Beogradskom pašaluku uživali su izvesni stepen autonomije, tkz. knežinsku samoupravu, koja je ukinuta kada su se od Porte odmetnuli janičari predvođeni četvoricom dahija. Međutim, za razilku od tri rata protiv Osmanskog carstva u kojima su Srbi uzeli učešća u 18. veku, već od 1804. srpski ustanici stavili su pred sebe zadatak stvaranja nove srpske države.

    Đorđe Petrović Karađorđe, vođa ustanka, bio je imenovan za Vožda i komandanta, a ustanici su 1804. uspostavili Praviteljstvujušći sovjet (ustanovu koja je bila ujedno predstavnička i izvršna ustanova), dok je ustavni akt čija je svečana deklaracija pod naslovom Srpska sloboda bila samo srpska verzija Deklaracije slobode čoveka i građanina, donesen 1808. godine. Iako neprekidno u ratu ustanička Srbija se neprekidno razvijala, njeno se stanovništvo gotovo udvostručilo, tako što je od četristotine hiljada stanovnika poraslo na čak sedamstotina hiljada do 1813. godine. Pored izrade oružja u zemlji su počeli da cvetaju zanati, trgovina, a prosveta je okrunjena osnivanjem Velike škole, prve preteče univerziteta.

    Prvi srpski ustanak predstavlja veliki evropski događaj sa početka 19. veka. U poređenju sa Velikom armijom čijih je četiri stotine hiljada vojnika Napoleon poveo na Rusiju, ustanička narodna vojska od dvadeset i pet hiljada ljudi nije izgledala značajna. Ipak, na Srbiju su u više navrtata od Vidina, Niša i Travnika kretale stotine hiljada vojnika, a ona se uz, ali i bez ruske pomoći uspešno odbranila. U bitkama na Ivankovcu 1805 i Mišaru 1806 ustananička vojska pokazala je stratešku sposobnost jednaku bilo kojoj Velingtonovoj ili Bliherovoj armiji, uspeh u opsadi Beograda prema tradiciji oslobođenog na Svetog Andriju Prvozvanog 1806 odjeknuo je širom Evrope a požrtvovana hrabrost Stevana Sinđelića na Čegru 1809 i Hajduk-Veljka Petrovića u odbrani Negotina ušle su u narodnu pesmu i u mit koji živi do naših dana. Toliko je značaj ustanka bio očigledan i veliki da mu je prvi spomenik podignut već u septembru 1804 u austrijskom gradu Pančevu, dok je su savermenici već 1813 smatrali da bi na Deligradu, šancu koji se održao posle pada Beogradske tvrđave u turske ruke u oktobru 1813, trebalo podići spomenik neviđene veličine i neuporedive lepote.

    Jedan od najvećih istoričara Balkana Trajan Stojanović primetio je jednom prilikom kako su 1804 stanovnici Srbije posle vekova života pod Osmanskim carstvom dočekali kao zajednica bliža neolitu nego li tradicijama srednjovekovne srpske države. Ipak, uticaj obrazovanih Srba iz insotranstva kakavi su bili Dositej Obradović, Božidar Grujović i Ivan Jugović, učinio je Srbiju spremnom da uđe u red evropskih naroda.

    Ustaničke deputacije pošle su u Carigrad pod Petrom Ičkom, Sankt Petersburg u koji je prva predvođena Protom Matejom Nenadovićem pošla još tokom prvih meseci ustanka, i u Pariz. Za Srbiju su u to vreme čuli svi, posvetio joj je pažnju čak i Njujork tajms (New York Times). Sam Karađorđe bio je istovremeno inspiracija Aleksandru Sergejeviču Puškinu, ali i najčešće spomenuti Južni Sloven u engleskoj popularnoj književnosti novinama tokom prve polovine 19. veka. Takva Srbija težila je modernizaciji, ali i obnovi srpske države.

    Činjenica da su u to vreme trajali Napoleonski ratovi učinila je da Austrija pritisnuta porazima i delom okupirana od strane francuske vojske ne bude u stanju da se aktivno umeša i onemogući nastajanje srpske države. Paradoks istorije predstavlja činjenica da je jednu anacionalnu i socijalnu revoluciju tada podržalo Rusko carstvo koje je bilo zatočenik konzervativizma u Evropi. Planovi obnove Srbije nastali su već 1806. i 1808, napisani od strane ruskog konzula Rodofinikina i porfesora na Velikoj školi Ivan Jugović. Ruske vojske ratovale su do 1809. na Dunavu sa Osmanskim carstvom pružajući omogućavajući ne samo opstanak, već i širenje ustanka.

    Iako je Prvi srpski ustanak ugušen, samouprava je ubrzo obnovljena, da bi posle Drugog srpskog ustanka 1815. bila uspostavljena poluatonomija na čijim je osnovama izgrađena Kneževina Srbija koja je do 1878. uspela da postepeno stekne potpunu samostalnost i zatim nezavisnost.


    _________________



      Sada je Pet 28 Apr 2017, 09:28