SIRMIUM-grad mucenika i careva..jedini PRAVI rimski carski grad u Srbiji

    Delite
    avatar
    Emperor
    Administrator
    Administrator

    Muški
    Number of posts : 600
    Age : 45
    Lokacija : Sirmium
    Posao/hobi : /
    Points : 189
    Reputation : 1
    Registration date : 30.09.2008

    SIRMIUM-grad mucenika i careva..jedini PRAVI rimski carski grad u Srbiji

    Počalji od Emperor taj Sre 11 Feb 2009, 15:17

    SVETI DIMITRIJE (SIRMIJUMSKI ILI SOLUNSKI) Zahvaljujuci prakticnosti rimske uprave,za vecinu dogadjaja u carstvu postoje zvanicni spisi,sudski u slucaju progona,i administrativni u slucaju uprave.Za dogadjaje u carstvu.koji su se odnbosili na progone pripadnika Hristove vere,rimski prokuratori i njihovi sluzbenici su vodili zvanicni zapisnik i sudske procese.Takav slucaj je i sa stradanjem vecine sirmijumskih mucenika,a u ovom slucaju,obraticemo paznju na Svetog Dimitrija.Najveci progon Hriscana dogodio se u prvoj deceniji IV veka,i jedan anonimni savremenik tih dogadjaja,opisao ih je sledecim recima:...26.februara 305.godine.pogubljena su 72 Hriscanina,28.i 30.marta 305-godine,oko 50,u julu iste godine preko 30,a u avgustu 308.godine preko 200 Hriscana...Zvanicni zapisnik je registrovao i mucenicku smrt djakona Dimitrija,koji je pogubljen 9.aprila 304.godine,zajedno sa jos pet neimenovanih devojaka.Tri dana ranije pogubljen je i najcuveniji sirmijumski episkop Irinej,naslednik episkopske stolice koju je osnovao Sveti ApostolPetar,postavljajuci svog ucenika Epeneta za prvog sirmijumskog episkopa.Sveti Dimitrije pogubljen je na Artemidinom mostu,posle uzaludnog ubedjivanja gradskog dekuriona Proba,koji nije mogao da gleda stradanja mladih ljudi,da prinese zrtvu Jupiteru i slob0odno ide kuci.Dimitrije je odbio zrtvovanje i slobodno i mirno krenuo prema dzelatu na sredini mosta.koji mu je odrubio glavu.Poslednje reci su ostale zabelezene:...grade ja cu se vratiti!...To je jedini spomen bilo kog mucenika Dimitrija u svim rimskim i ranohriscanskim spisima.Najvise kontroverze je izazvao prefekt Ilirika Leontije,koji je podigao dve crkve posvecene ovom muceniku,jednu u Sirmijumu,a drugu u Solunu.Bez obzira na zvqanicno crkveno misljenje,nepobitno je utvrdjeno da je Leontije prvo podigao crkvu u Sirmijumu,a potom u Solunu,gde je preneo okrvavljenu mucenikovu kosulju kao relikviju.Kasniji grcki crkveni spisi su Dimitrija proglasavali i rimskim oficirom,pa cak i tribunom,ali su to bili samo pogresni pokusaji tumacenja dva glavna ranohriscanska crkvena izvora o ovom slucaju,koji su poznatiji pod nazivima PASSIO PRIMA i PASSIO ALTERA.Oba spisa navode prefekta Leontija kao osnivaca kulta Svetog Dimitrija,ali kazu da je prefektura Ilirika preneta iz Sirmijuma u Solun,zbog cestih varvarskih nasrtaja.To nam dokazuje da nije moguce tvrditi da je Leontijev put bio obrnut,kao sto se danas tumaci.Glavniu dokaz za nepostojanje solunskog Svetog Dimitrija,a mucenikovo svrstavanje u red sirmijumskih svetitelja su dva pisma careva Justinijana I i Mavrikija,upucena solunskim gradjanima. carevi su nzahtevali da im se ustupe mosti Svetog Dimitrija radi prenosa u Konstantinopolj,a Solunjani su im uzvratili da oni ne znaju ni za kakve druge mucenicke mosti u njihovom gradu,osim za mosti Svete Matrone.A za kult svetog Dimitrija su odgovorili da ga postuju,ali da im je legenda prenesena iz Panonije.To nam potvrdjuje i 11. novela cara Justinijana iz 535.godine,koja navodi da je prefektura Ilirika preneta iz Sirmijuma u Solun u Atilino vreme (Attilanis temporibus),i da solunski episkop ne duguje svoj sjaj vlastitom autoritetu,vec cinjenici da je pre premestanja ziveo u Sirmijumu.Postp crkva u Solunu nije ni posedovala mosti Svetog Dimitrija,ne mozemo govoriti o Dimitriju kao solunskom svetitelju.A najvaznija stvar u svemu tome je arheolosko iskopavanje u Sremskoj Mitrovici osamdesetih godina 20. veka,koje je kao rezultat imalo otkrivanje ranohriscanske crkve,datovane u pocetak V veka,koja je danas izlozena u podrumu jedne bankarske kespoziture u Mitrovici.To otkrice potpuno je demistifikovalo pricu o Svetom Dimitriju,i posto je solunska bazilika posvecena ovom muceniku izgradjena ceo jedan vek kasnije,glavni je dokaz,uz pomenute spise,koji idu u prilog Svetom Dimitriju kao sirmijumskom muceniku.Ova prica ne bi trebalo da nikoga zbunjuje,jer veoma mali broj ljudi uopste ima predstavu o znacaju antickog Sirmijuma u Hriscanskom svetu.Posto je grad ,pre osnivanja Konstantinopolja,zazuzimao ravnopravno mesto sa Rimom u hriscanskoj hijerarhiji,mozemo samo zamisliti kojimje znacaj tada imao.Rimski episkop,tada samo episkop grada rima,cak nije imao ni titulu mitropolita,a na Nikejskom saboru sirmijumskim episkop je potpisan kao DOMNUS METROPOLITANUS.Cak je i cuveni jeretik Arije,posle Nikejskog sabora i sukoba sa Svetim Nikolom pobegao u Sirmijum i tu ziveo nekoliko godina,pa cak,po nekim zapisima,tu i sahranjen,Sam Sirmijum je bio domacin za 5 hriscanskih crkvenih sabora na kojima je delovanjem milanskog episkopa Amvrosija,najzad utvrdjena ranohriscanska crkvena pravila.O znacaju samog grada Sirmijuma,svedoci istrazivanje jednog od najvecih arheologa sveta Alfodija,koji je u svom delu o rimskoj istoriji,naveo da je car Konstantin,prema njegovim saznanjima,u pocetku zelčeo da od Sirmijuma napravi novu prestonicu Konstantinopolj,ali je odustao posle petogodisnjih radova zbog mocvarnog terena.Treba dodati jos da je Marko Aurelije umro u Sirmijumu 180.godine od kuge,a ne kao u filmu Gladijatotr negde kod Vindobone (Beca).


    _________________


    avatar
    Emperor
    Administrator
    Administrator

    Muški
    Number of posts : 600
    Age : 45
    Lokacija : Sirmium
    Posao/hobi : /
    Points : 189
    Reputation : 1
    Registration date : 30.09.2008

    Re: SIRMIUM-grad mucenika i careva..jedini PRAVI rimski carski grad u Srbiji

    Počalji od Emperor taj Sre 11 Feb 2009, 15:17

    Piše Radovan Kovačević
    Na tlu današnje Srbije dogodili su se veličanstveni i sudbonosni trenuci svetske istorije – šteta je što za to blago zna veoma mali broj ljudi Sedmog avgusta 317. godine, u antičkom Sirmijumu (Sremska Mitrovica) rodio se, kao drugi sin Konstantina Prvog i Fauste, Flavius Julius Valerius Constantius, u istoriji poznatiji kao Konstancije Drugi. Cezar je postao 8. novembra 324. godine i posle smrti Konstantina Prvog, naredio je pokolj svih potomaka Konstancija Hlora iz braka sa Teodorom. Pokolj su preživeli jedino budući cezar Konstancije Gal i budući avgust i imperator Julijan Apostata. Vladao je u nesrećno vreme propasti imperije i možda bi, da nisu bile takve okolnosti, postigao neke uspehe. Po rečima Amijana Marcelina, uz lep imperatorski izgled nije pristajala neverovatna gordost koja ga je obuzela. Zbog beznačajnih pobeda nad Germanima i Sarmatima, podigao je dva trijumfalna luka, jedan u Galiji, a drugi u svojoj prestonici Sirmijumu.Ovaj vladar je doprineo najvećoj sramoti koja je mogla da pogodi carstvo. Za vreme njegove vladavine izgubljen je imperatorski presto, korišćen još od vremena Oktavijana Avgusta i vladarske regalije koje su rimski imperatori generacijama nasleđivali. Opis tog događaja nalazimo u delu Amijana Marcelina “Res gestae”. Amija, pripadnik vladarske pratnje, veoma je precizno opisao vladavine careva u čijoj se blizini nalazio. Događaj o gubitku carskih regalija je vrlo precizno opisao, jer je tom činu lično prisustvovao. Provodeći zimski odmor 359. godine u svojoj prestonici Sirmijumu, Konstancije drugi morao je da ponovo smiruje pobunjena plemena sarmatskih Limiganata. Zahvaljujući pravednom namesniku Ilirika, Anatoliju, uspeo je da sakupi potrebnu vojsku i krenuo u pravcu Akuminkuma (Stari Slankamen), gde je jednu gradsku vilu preuredio u svoju privremenu ratnu palatu. Rasporedivši svoju vojsku pod šatore duž obale Dunava, osmatrao je varvare. Limiganti su još pre Konstancijevog dolaska, pod vidom prijateljstva, nameravali da za vreme oštre zime upadnu i opljačkaju Panoniju, dok je reka mogla da se premosti pre prolećnih bujica. Rimljani su, nasuprot Sarmatima, zimu teško podnosili pod šatorima. Nekoliko stotina Sarmata nalazilo se na rimskoj obali Dunava u blizini Akuminkuma. Konstancije je naredio da se u blizini tvrđave podigne zemljani tribunal, na koji je smešten carski presto da bi se primili poslanici Sarmata. Tražeći od Sarmata razloge za pobunu i napuštanje dodeljenih zemalja, nije ni slutio da se oni, u stvari, pripremaju za direktan napad na cara. Carev planer, geometar Inokentije, pored izgrađenog tribunala zahtevao je da lađe rimske rečne flote plove Dunavom i spreče prelazak ostalih Sarmata sa teritorije Bačke i Banata. Iako dobro razrađen, Inokentijev plan nije pretpostavio da će napad izvršiti varvari koji se već nalaze na rimskoj obali Dunava. Pognutih glava, mirno su slušali blagi carev govor i prekore, dok nije došao povoljan trenutak. Videvši cara kako je sasvim bezbedan na tribunalu, jedan od Sarmata skide cipelu, baci je prema tribunalu i uzviknu ratni poklič Sarmata: “Marha, Marha”! Odjednom, podigavši sakrivenu ratnu zastavu, svi Sarmati jurnuše prema caru. Konstacije, gledajući sa visine, video je blisku opasnost od nadiruće rulje varvara sa podignutim mačevima i kopljima. Pomešavši se sa neprijateljskim i svojim vojnicima, koji nisu raspoznavali da li je on imperator ili običan vojnik, i kako nije bilo vreme za oklevanje i popuštanje, on uzjaše hitrog konja i pobeže u brzom galopu. Malobrojni rimski vojnici u carevoj pratnji nisu mogli da odole navali mnogobrojnih Sarmata, i tom prilikom je otet imperatorski presto sa zlatnim jastukom, a da se niko nije čestito ni suprotstavio. Čim se pročulo da je imperator u opasnosti i da je doveden do ruba propasti, vojska je rešila da mu što hitnije pritekne u pomoć. Smatrali su da je car svojom hrabrošću doveden u nezavidnu situaciju, i još upola pokrivenog tela bacili su se na gomile varvara. Čuvena vatrena četa rimskih legionara koja je prva krenula da spere sramotu, gazila je sve pred sobom, ne štedeći ni već poginule, ranjene i zarobljene varvare. Hrabri tribun Skutarija Cela, krajnjim naporom je pokušao da povrati presto, ali je pao izboden kopljima. Iako je rimska vojska razbila varvare i povratila ugled, Sarmati su carske regalije prebacili na drugu obalu i tu im se zauvek gubi trag. Možda su priče i legende o tom prestolu i bogatstvu izrade i izazvale sarmatske susede da pokrenu bujicu naroda i krenu na rimske granice. Sigurno je da sarmatsko hvalisanje nije izostalo, i možemo samo da zaključimo kakve je efekte kod varvara izazvala nesmostrenost jednog, sasvim solidnog, rimskog imperatora. Međutim, nesrećne okolnosti su i dalje pratile Konstancija, kao, uostalom, i sve pripadnike Konstantinove porodice. Ubrzo se protiv njega pobunio cezar Galije, Julijan Apostata, a uz to izbila je pobuna u Aziji. Konstancije je hteo da reši prvo azijski problem, ali ga je smrt zatekla 8. novembra 361. godine u mestu Mopsukrene, blizu Tarsa, u Kilikiji. Njegov usud delila je i njegova kćerka Flavija Maksima Faustina, prozvana Konstancijom, supruga cara Gracijana koja je pukim slučajem izbegla zarobljavanje od strane Kvada, bežeći dvokolicoma iz carske vile Pistrensis (kod Šida) do Sirmijuma. Da su je varvari stigli, bila bi prva zarobljena rimska princeza u istoriji.


    _________________


    avatar
    Emppuholic

    Ženski
    Number of posts : 6
    Age : 21
    Points : 6
    Reputation : 0
    Registration date : 29.12.2009

    Re: SIRMIUM-grad mucenika i careva..jedini PRAVI rimski carski grad u Srbiji

    Počalji od Emppuholic taj Uto 29 Dec 2009, 21:02

    Kad su stavljali behaton u gradski park, nisu zatrpali stari rimski bunar, pa su posle par nedelja plocice behatona pocela da upadaju unutra... Takodje su amerikanci posle 2. s. rata hteli da kupe S.M. i presele je sa druge strane glavnog puta, kako bi mogli da traze 'Zlatnu kapiju'...ali nisu pristali...misli se da se kapija nalazi izmedju pesackog mosta i mosta za automobile, na dnu Save... Ah, moj grad... :)

    Sponsored content

    Re: SIRMIUM-grad mucenika i careva..jedini PRAVI rimski carski grad u Srbiji

    Počalji od Sponsored content


      Sada je Uto 21 Nov 2017, 05:35