El Dorado

    Share

    Emperor
    Administrator
    Administrator

    Muški
    Number of posts : 600
    Age : 45
    Lokacija : Sirmium
    Posao/hobi : /
    Points : 189
    Reputation : 1
    Registration date : 30.09.2008

    El Dorado

    Počalji od Emperor taj Čet 27 Nov 2008, 22:47

    Od najranijih dana spanskih i portuglaskih osvajanja Juzne Amerike,poznate su legende o cudesnim,napustenim,ili cak jos uvek nastanjenim gradovima koji,kako mnogi tvrde,postoje u divljinama i zabacenim oblastima i oni su sve do danas ostali opsesija brojnih avanturista zeljnih da se obogate blagom koje se u njima krije.
    El Dorado je zajednicki pojam za sve te gradove-fantome.
    Njegova privlacnost ne slabi tokom vremena,.nego se,naptrotiv,pojacava,i pored uveravanja pojedinih istoricara i naucnika da je u pitanju samo legenda,nastala iz pohlepe konkvistadora,i da ne postoje reealne osnove za pretpostavke da se bilo sta slicno krije u neprohodnim dzunglama Brazila,Bolivije i Perua.
    Neki tvrde da je El Dorado u stvari Manoa,po drugima se taj grad naziva Paititi,i smestaju ga prilicno precizno u kisne sume izmedju juznog Perua,severne Bolivije i jugozapadnog Brazila,sto predstavlja ogromno prostranstvo u kojem se 1925.godine izgubio najcuvenoji svetski avanturista i istrazivac legendarni pukovnik Persi Harison Fosit.
    Vise od sedam decenija kasnije 1997.godine,nestala je upravo tamo i ekspedicija Norvezanina Larsa Hafskjolda,za kojom se i danas traga.
    Price o legendarnim izgubljenim gradovima prvi je zabelezio spanski misionar Andrea Lopez,i taj zapis je 2001.godine ,medju jezuitskim dokumentima u Rimu,pronasao italijanski arheolog Mario Polia.
    Andrea Lopez je zapisao:"Manoa se nalazi na jednom ostrvu velikog slanog jezera.Njeni zidovi i krovovi su napravljeni od zlata i bljeste,ogledajuci se u vodama jezera.Sve posudje u palati,kao i stolovi i kuhinja su od cistog zlata i srebra.Cak i najjednostavnije alatke su napravljene od zlata ,srebra i bakra.Na sredini ostrva je hram posvecen Suncu.Oko zgrade su statue od zlata koje predstavljaju divove.Stabla na ostrvu takodje su od zlata i srebra,a postoji i kip princa koji je u potpunosti prekriven zlatnom prasinom."
    Prvi osvajac koji se,nadajuci se da ce se lako obogatiti,upustio u neravnopravnu borbu sa opasnostima dzungle,bio je 1530.godine Antonio de Herare,ali je iscezao u divljini.Posle njega,novu bolje opremljenu ekspediciju poveo je Gonzalo Ksimenes de Kesade,angazujuci 300 spanskih vojnika,500 indijanskih nosaca i konvoj mula natovarenih namirnicama.Od svog prethodnika imao je vise srece utoliko sto je uspeo da se vrati u civilizaciju sa 15 prezivelih.
    Sledeci avanturista u potrazi za tajanstvenim zlatnim gradovima bio je Don Antonio de Berio.On je pazljivo razradio plan,poveo 100 vojnika.700 konja i grupu svestenika da usput preobraca Indijance u Hriscanstvo.Posle nekoliko meseci,uvidevsi bezizlaznost polozaja u kojem se nasao,probio se istim putem nazad,sa 60 ljudi polumrtvih od gladi.


    Od spanskih konkvistadora do 1925.godine,beskrajnu dzunglu su pokusali da savladaju,pored bezimenih istrazivaca, i admiral sir Volter Rali,Apoliner Dias de Fuente,Bodavila (koji se vratio sa 25 ljudi od pocetnih 400),kao i sir Robert Herman Sombruk 1840.godine.
    Te 1925.godine krenula je do tada najopremljenija ekspedicija pod vodjstvom Hamiltona Rajsa.U njoj je bilo sedam iskusnih istrazivaca,a od opreme su nosili automatske puske,motorne camce,radio tehniku,tone hrane i svega drugog,a imali su cak i pratnju aviona.Ipak,posle godinu dana,skoro desetkovani,naterani gladju i bolesti,morali su da odustanu.
    Neki su se od istrazivaca i obogatili,doduse ,ne otkricem zlatnih gradova,nego bogatih rudnika srebra,ali to im nije,kao ni Robertu Dijasu,donelo srecu.
    Dias,koji je bio "bandeiristas"-kopneni pirat,stekao je do 1591.godine toliku imovinu u brazilskoj provinciji Bahia,da je trazio da ga primi licno spanski kralj Filip kao sebi ravnog.
    On je tada,ipak,ponudio rudnike kralju u zamenu za plemicku titulu.Kralj mu je obecao,ali je poslao u Bahiu namesnika, sa titulom vicekralj,don Fransiska de Suosa da prisili Diasa da otkrije gde su rudnici.Dias je odbio svaku ponudu za nagodbu,dospeo u tamnicu i ubrzo pogubljen ,a tajna srebrnih rudnike je sa njim otisla u grob.
    Avanturisti su nastavili da sire price o "izgubljenim srebrnim rudnicima Moribeke" i pokusavali da dopru do njih.
    Pet "bandieristasa" je 1743.godine poslo u potragu sa 300 nosaca,bez zaliha hrane,planirajuci da prezive od onoga sto pronadju u prirodi.
    Posle deset godina,kad su ovi pustolovi bili uveliko zaboravljeni,grupica mrsavih ljudi pojavila se iz dzungle blizu jednog usamljenog imanja.Dok su se oporavljali od iscrpljenosti,jedan od njih je ostavio zapis o desetogodisnjoj avanturi u amazonskim sumama.
    Rukopis se cuva u arhivu biblioteke u Rio de Zaneiru i nosi naslov:"Istorijska zbivanja u skrivenom velikom gradu,otkrivenom bez stanovnika u toku desetogodisnjeg putovanja".
    Pisac je zabelezio da se ekspedicija izgubila u potrazi za srebrnim rudnicima Moribeke,i da su dospeli do veoma visokih planina,medju kojima su pronasli put i njime dosli do velikog,napustenog grada.Ulice tog grada bile su veoma siroke,a u centru je bio stub od crnog kamena.
    Kuce su bile mracne i prazne,a eho njihovih glasova se odbijao na nacin koji ih je zastrasivao.Veliki deo grada je bio u rusevinama.Kad su se udaljili od njega nekoliko milja,naisli su na reku u kojoj su zalihe zlata obecavale veliko bogatstvo.Onda su u kanuima naisli neki beli ljudi sa dugim crnim kosama,obuceni kao Evropljani,i zapucali na njih iz pusaka,pa su pobegli sa tog mesta...


    _________________



    Emperor
    Administrator
    Administrator

    Muški
    Number of posts : 600
    Age : 45
    Lokacija : Sirmium
    Posao/hobi : /
    Points : 189
    Reputation : 1
    Registration date : 30.09.2008

    Re: El Dorado

    Počalji od Emperor taj Uto 02 Dec 2008, 17:07

    Tajanstveni grad Paititi,ciji naziv u prevodu sa kecuanskog jezika znaci "Grad Oca Jaguara",po legendi je mesto gde su,posle pada svoje prestonice Kuska,Inke pobegle ispred spanskih konkvistadora i u njemu sklonile silno blago.
    Konkvistadori su mislili da ce ako budu osvojili Kusko,pokoriti jednim potezom carstvo Inka,ali kao sto nikada nisu otkrili Macu Pikcu,tako su i mnogi gradovi drevne indijanske civilzicije u beskrajnoj divljini za njih zauvek ostali skriveni.
    Neki od njih i danas predstavljaju misteriju i arheolozi ih nazivaju "izgubljeni gradovi Inka",ali ne pristaju da u njih ubroje i cuveni El Dorado.
    On je,po njima,mit koji su stvorili sami Spanci zbog svoje pohlepe za zlatom u vreme kada je Pizaro zarobio njihovog vladara Atahualpu,koji mu je obecao da ce,ako ga oslobodi,prostoriju u kojoj se nalazio napuniti zlatom i doneti jos dva puta toliko srebra.Inke su iz svih krajeva carstva donosili blago,statue,narukvice i ostalo,ali Pizaro nikao nije bio zadovoljan,hteo je da mu Atahualpa otkrije gde su "zlatni gradovi",i na kraju ga pogubio.
    Vredno umetnicko blago Inka je pretopio u poluge.
    Ono u sto mnogi danas veruju,a verovao je i pukovnik Persi Fosit,jeste da je Paititi jos uvek nastanjen,da Indijanci i dalje cuvaju sklonjene dragocenosti,i da je to razlog sto su mnogi istrazivaci i ekspedicije nestali bez traga-ukoliko nisu stradali od zmija otrovnica,smrtonosnih insekata,divljih zivotinja ili bolesti u dzunglama,pali su kao zrtve indijanskih otrovnih sterla,jer su ugrozili vekovnu tajnu,skrivenu u nepristupacnoj divljini na tromedji Bolivije ,Perua i Brazila.
    "Paititi postoji!I pitanje je samo kada ce biti otkriven!"-kaze Marija del Karmen,upravnica nacionalnog parka Manu.
    To isto tvrdi i svestenik Huan Karlos Polentini,koji je ceo zivot posvetio proucavanju i zastiti kulturnog nasledja Inka.



    Arheolog Mario Polia veruje da se resenje misterije izgubljenih gradova Inka krije u arhivama Vatikana,gde su zavrsavali spanski izvestaji,kao i vec pomenuto delo Andree Lopeza.
    Lopez je tacno opisao lokaciju i izgled Paititija i dokument predao papi Klementu VIII.
    Oni koji misle da je pukovnik Persi Fosit bio poslednja zrtva svoje zelje da udje u trag tajanstvenim poslednjim prebivalistem Inka,varaju se,jer od tada postoji poduza lista stradalih i nestalih istrazivaca.
    Pola veka posle Fosita,za kojeg se smatra da je stradao od indijanskih strela,na isti nacin zavrsio je i istrazivac Robert Nikols 1972.godine,a 1986.godine jos jednoj ekspediciji izgubio se trag.
    Potraga za Larsom Hafskjoldom,koji je nestao oktobra 1997.godine,i posle citave decenije ,jos uvek traje.
    Norveski biolog,kojem je cilj bio da pronadje tajanstveno indijansko pleme Toromona,krenuo je iz La Paza u Boliviji,u drustvu sa trojicom Argentinaca-Pablom Kingolanijem,Marselom Dekodom i Pablom Galferom,istim putem kojim je isao i pukovnik Persi Fosit.
    Fosit je jos 1914.godine u toj obalsti susreo indijansko pleme Maksubis,cija je religija predstavljala obozavanje Sunca.I Fosit je smatrao da su bas oni naseljavali Manou ili Paititi.
    Hafskjold je smatrao da ce ,ako pronadje Toromone,resiti mnoge istorijske i etnoloske zagonetke,i dokazati da je u pitanju isto pleme,ali sa tog putovanja,kao i Fosit,ni on se nije vratio.
    Poslednji put je vidjen kad je napustio Port San Fermin,gde se nalazila poslednja bolivijska zandarmerijska ispostava na granici dzuungle.Radio kontakt je trajao jos nekoliko casova,sve do usca reke Kolorado,gde su Lars i pratioci podigli logor.Pratiocima je nalozio da se vrate,a on je sa dva indijanska pratioca krenuo u potragu za Toromonima,posle cega mu se gubi svaki trag.
    Porodica je poslala istrazivaca Henrika Hovalda,1998.godine,da ispita uslove pod kojima je Hafskjold nestao,ali pokusaj je propao.




    Jedan od najambicioznijih tragaca za izgubljenim gradom Inka-Paititijem,je doktor Jacek Palkijevic,koji se nalazio na celu ekspedicije "Paititi-2002",oformljene pod patronatom peruanske vlade.
    Ona je bila organizovana u saradnji sa Geografskim drustvom iz Lime,Pontifikatom katolicke crkve u tom gradu,Ruskom akademijom nauka i jos nekoliko znacajnih institucija.
    Tim povodom Palkijevic je izjavio:" Rezultati istrazivanja su iznenadjujuci,sada imamo veoma konkretne tragove koji nisu daleko od mesta gde su poslednje Inke verovatno pronasele svoje utociste pred spanskim osvajacima 1532.godine.Lokalizovali smo ,medjutim,kamene gradjevine koje pripadaju periodu pre civilizacije Inka,pokrivene bujnom vegetacijom i ispod kojih se ,kako verujemo,krije citav lavirint podzemnih pecina i tunela,idealno mesto da se sklone ispred Spanaca".
    U junu 2004.godine,istrazivacki tim pod vodjstvom Grega Dejermendzijana,u potrazi za Paititijem sledio je drevni put Inka i prodro u neistrazenu oblast istocno od Anda,gde su pronasli i snimili brojne rusevine,kao i mnostvo pecina sa trouglastim monolitima.


    _________________



      Sada je Pet 20 Jan 2017, 16:55